Vla­da Cr­ne Go­re u in­ter­nom do­ku­men­tu „Ključ­ne po­ru­ke za ja­ča­nje po­dr­ške jav­nog mnje­nja za član­stvo Cr­ne Go­re u NA­TO, sa osnov­nom ar­gu­men­ta­ci­jom”, de­fi­ni­sa­la je for­si­ra­nje tvrd­nje u jav­no­sti da NA­TO ne­ma voj­ne ba­ze i da ih ne gra­di, što je pot­pu­na ne­i­sti­na. Do­ku­ment ozna­čen ste­pe­nom taj­no­sti „in­ter­no”, usvo­jen je na sjed­ni­ci Sa­vje­ta za član­stvo u NA­TO 30. de­cem­bra, ko­jom je pred­sje­da­vao pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić.
Pre­ma tom ma­te­ri­ja­lu ko­ji „Dan” eks­klu­ziv­no ob­ja­vlju­je, Vla­da je de­fi­ni­sa­la da „NA­TO ne gra­di voj­ne ba­ze, ne po­sto­je NA­TO voj­ne ba­ze, po­sto­je sa­mo voj­ne ba­ze po­je­di­nih dr­ža­va ko­je su pod kon­tr­o­lom tih dr­ža­va”.
– Voj­ne ba­ze dr­ža­va mo­gu se ko­ri­sti sa­mo uz sa­gla­snost dr­ža­va na či­joj su te­ri­to­ri­ji i sa­gla­sno po­tre­bi za­šti­te in­tre­sa sa­me dr­ža­ve i NA­TO. Voj­ne ba­ze ni­su uslov za član­stvo u NA­TO – na­vo­di se u „Ključ­nim po­ru­ka­ma za ja­ča­nje po­dr­ške jav­nog mnje­nja za član­stvo Cr­ne Go­re u NA­TO, sa osnov­nom ar­gu­men­ta­ci­jom”.
Na­sta­vak afe­re „De­pe­ša” do­no­si in­ter­ni do­ku­ment Vla­de ko­ji sa­dr­ži niz po­ru­ka za­sno­va­nih na ne­i­sti­na­ma ko­je tre­ba pro­mo­vi­sa­ti ra­di ja­ča­nja po­dr­ške član­stvu u NA­TO.
Jed­na od mje­ra je i kon­stant­no pla­si­ra­nje tvrd­nje „da je NA­TO me­đu­na­rod­na or­ga­ni­za­ci­ja či­je voj­ne ka­pa­ci­te­te či­ne ka­pa­ci­te­ti dr­ža­va čla­ni­ca, i to is­klju­či­vo oni ko­je sa­me od­lu­če da sta­ve na ras­po­la­ga­nje Ali­jan­si”. Ka­ko je uka­za­no, otva­ra­nje ba­za ni­je uslov za ula­zak u NA­TO.
Stra­ne ba­ze na te­ri­to­ri­ji dr­ža­va čla­ni­ca NA­TO (na pri­mjer, ba­ze SAD u Nje­mač­koj ili bri­tan­ske na Ki­pru), ima­ju svo­je isto­rij­sko ute­me­lje­nje, ni­je­su stan­dard, uslov ili oba­ve­za za član­stvo. One po­sto­je uz bi­la­te­ral­ni do­go­vor, sa­gla­snost i že­lju ze­mlje do­ma­ći­na. NA­TO po­sje­du­je od­re­đe­ne ka­pa­ci­te­te u za­jed­nič­kom vla­sni­štvu i u nad­le­žno­sti Sa­ve­za (voj­ne ko­man­de/ko­mand­ne šta­bo­ve). U dr­ža­va­ma u ko­ji­ma po­sto­je su­ko­bi, a NA­TO ima ope­ra­ci­je (ISAF – Av­ga­ni­stan, KFOR – Ko­so­vo), Ali­jan­sa mo­že ko­ri­sti­ti po­stro­je­nja kao ba­ze ili iz­gra­đi­va­ti no­va, ali is­klju­či­vo uz pri­sta­nak dr­ža­va na či­joj te­ri­to­ri­ji po­sto­ji ope­ra­ci­ja. Za ope­ra­ci­je, dr­ža­ve čla­ni­ce uko­li­ko že­le mo­gu sta­vi­ti na ras­po­la­ga­nje svo­je iza­bra­ne ka­pa­ci­te­te – na­vo­di se u vla­di­nom do­ku­men­tu „Ključ­ne po­ru­ke za ja­ča­nje po­dr­ške jav­nog mnje­nja za član­stvo Cr­ne Go­re u NA­TO, sa osnov­nom ar­gu­men­ta­ci­jom”.
Gra­đa­ne, ka­ko se na­vo­di u tom do­ku­men­tu, tre­ba uvje­ri­ti da su evro­a­tlant­ske in­te­gra­ci­je od zna­ča­ja za dr­ža­vu, a ne za par­ti­je – de­po­li­ti­zo­va­ti pri­ču o evro­a­tlant­skim in­te­gra­ci­ja­ma.
– Tre­ba po­ve­ća­ti ste­pen ra­zu­mi­je­va­nja ko­ri­sti ko­je Cr­na Go­ra, po­seb­no mla­de ge­ne­ra­ci­je, ima­ju od član­stva u NA­TO, uvje­ri­ti ih da će član­stvo u NA­TO do­pri­ni­je­ti de­mo­kra­ti­za­ci­ji dru­štva, re­fo­r­ma­ma, vla­da­vi­ni pra­va, sna­že­nju in­sti­tu­ci­ja i de­mo­krat­skoj kon­tro­li sek­to­ra bez­bjed­no­sti. Tre­ba ih uvje­ri­ti da ne­pro­mje­nji­vost dr­žav­nih gra­ni­ca na du­ži rok naj­bo­lje ga­ran­tu­je NA­TO – ocje­nju­je se u do­ku­men­tu.
Ka­ko je na­ve­de­no, tre­ba for­si­ra­ti i pri­ču da NA­TO ne­ma svo­ju voj­sku, te da se pred­stav­ni­ci NA­TO ze­ma­lja mo­gu u raz­li­či­tim obla­sti­ma ob­u­ča­va­ti na tre­nin­zi­ma ili kur­se­vi­ma u okvi­ru ne­kih od voj­nih ka­pa­ci­te­ta dr­ža­ve čla­ni­ce, uko­li­ko ih dr­ža­va čla­ni­ca po­zo­ve.
Uče­šće u me­đu­na­rod­nim mi­si­ja­ma za voj­ni­ke Cr­ne Go­re pred­sta­vlja pro­fe­si­o­nal­ni iza­zov iz ko­jeg uče i svo­je is­ku­stvo u kon­ti­nu­i­te­tu pre­no­se ko­le­ga­ma u Voj­sci Cr­ne Go­re, či­me voj­ska ja­ča svo­je ka­pa­ci­te­te – na­vo­di se u do­ku­men­tu.
Ka­ko je uka­za­no, član­stvom u NA­TO-u ne gu­bi se su­ve­re­ni­tet, to jest ne pod­ra­zu­mi­je­va se pre­no­še­nje su­ve­re­ni­te­ta, jer se u NA­TO-u sve od­lu­ke do­no­se kon­sen­zu­som, bez ob­zi­ra na uti­caj, zna­čaj, voj­nu moć dr­ža­ve čla­ni­ce.
– U NA­TO-u ne­ma pre­gla­sa­va­nja, uko­li­ko se jed­na dr­žva ne slo­ži, ma ko­li­ko ma­la bi­la, od­lu­ka ne­će bi­ti do­ne­se­na – pod­vu­če­no je u do­ku­men­tu Vla­de.
M.V.


De­man­to­va­li sop­stve­ne tvrd­nje

Naj­bo­lji do­kaz da su pla­ni­ra­ne po­ru­ke za ja­ča­nje po­dr­ške atlant­skim in­te­gra­ci­ja­ma za­sno­va­ne na ne­i­sti­na­ma, da­je upra­vo sam Ko­mu­ni­ka­ci­o­ni tim Sa­vje­ta za član­stvo u NA­TO-u, na či­jem je sku­pu u mar­tu pro­šle go­di­ne po­tvr­đe­no da NA­TO gra­di voj­nu in­fra­struk­tu­ru u tre­ćim dr­ža­va­ma.
Pri­tom je odav­no po­zna­to da Ali­jan­sa u Evro­pi ima naj­ma­nje tri ba­ze – Gel­zen­kir­hen, Ram­štajn i Avi­ja­no, u ko­ji­ma do­mi­ni­ra Voj­ska SAD, ali se po­sto­ja­nje tih ba­za ve­že za Ali­jan­su.
Na sa­stan­ku pred­stav­ni­ka Ko­mu­ni­ka­ci­o­nog ti­ma Sa­vje­ta za član­stvo u NA­TO sa stu­den­ti­ma, 19. mar­ta 2014. go­di­ne, od­bram­be­ni sa­vjet­nik u Mi­ni­star­stvu od­bra­ne Re­na­to Pe­trič re­kao je da NA­TO gra­di voj­nu in­fra­struk­tu­ru, i da mo­že čak i da ula­že u po­sto­je­će objek­te u dr­ža­va­ma ra­di za­jed­nič­kih ak­tiv­no­sti.
NA­TO ima za­jed­nič­ki in­ve­sti­ci­o­ni fond ko­ji ot­pri­li­ke iz­no­si 700 mi­li­o­na eura go­di­šnje, ko­ji je na­mi­je­njen za ula­ga­nje u in­fra­struk­tu­ru čla­ni­ca da se po­bolj­ša na­ci­o­nal­na in­fra­struk­tu­ra ko­ja even­tu­al­no mo­že po­ne­kad za­tre­ba­ti i NA­TO-u, u slu­ča­ju ko­lek­tiv­ne od­bra­ne, vje­žbi i ta­ko da­lje. Dr­ža­ve če­ka­ju u re­du za te pro­gra­me, jer na taj na­čin vla­sti­tu in­far­struk­tu­ru po­di­žu na ve­ći ni­vo – ka­zao je ta­da Pe­trič.
Pri­tom je NA­TO ob­ja­vio da su do­pre­mlje­ni avi­o­ni u ba­zu Ali­jan­se u li­tvan­skom Šja­u­lja­ju. Od po­čet­ka ukra­jin­ske kri­ze pro­šle go­di­ne NA­TO je udvo­stru­čio kon­ti­gent či­ji je za­da­tak da nad­gle­da bal­tič­ki va­zdu­šni pro­stor. Po dvi­je čla­ni­ce Ali­jan­se ro­ti­ra­ju se na kon­trol­nim le­to­vi­ma.